ИСЦЕЉЕЊЕ СЛУГЕ КАПЕТАНОВОГ
"(А) кад уђе * у Капернаум, приступи му капетан молећи га и говорећи: Господе! слуга мој лежи дома одузет, и срашно се мучи. А Исус му рече: Ја ћу доћи и исцелићу га. И капетан одговори и рече: Господе! Нисам достојан да под кров мој уђеш; него само реци реч, и оздравиће слуга мој. Јер и ја сам човек под влашћу, и имам под собом војнике, па рекнем једноме: иди, и иде; и другом: дођи, и дође; и слуги своме: учини то, и учини. А кад чу Исус, задиви се и рече онима што иду за њим: Заиста вам кажем: ни у Израиљу толике вере не нађох. А кажем вам да ће многи од истока и запада доћи и сешће за трпезу с Авраамом и Исаком и Јаковом у царству небеском: А синови царства биће изгнани у таму најкрајњу; онде ће бити плач и шкргут зуба. А капетану рече Исус: Иди, и како си веровао нека ти буде. И оздрави слуга његов у тај час." (Мт.8,5-13).
* Исус
Човек је најближи Богу када му је вера најјача, мисли најчистије и осећања најплеменитија. Човек стоји пред Богом онако како верује, како мисли и осећа, како се понаша и према људима око себе и према самоме себи. И супротно, човек је далеко од Бога када је срцем и душом далеко од самога себе и од својих ближњих.
Данашње јеванђеље нам описује један догађај који је открио здравље у болесних и болест у здравих, веру у незнабожаца и неверство у оних који су себе хвалисаво називали изабраним и правоверним. Као херувимски мач је ова поука оштра, као сунце јасна и као планинско цвеће свежа. Да нас застраши својом оштрином; да нас просвети својом јасноћом, и да нас освежи у нашој духовној немарности.
"А кад уђе у Капернаум, приступи к Њему капетан молећи Га. И говорећи: Господе! Слуга мој лежи дома узет, и мучи се врло. А Исус му рече: Ја ћу доћи и исцелићу га." (Мт.8,5-7).
Када Бог ради неки посао, браћо и сестре, он га ради тако да од тога посла не буде само једна корист, него многа. Христос је хтео да овај догађај многоструко искористи: да исцели болесника, да искаже велику веру капетанову, да укори Јевреје због неверовања, и да искаже једно крупно пророчанство о Царству: о онима који мисле за себе поуздано да ће ући у то Царство, а неће ући, и о онима који мисле да неће, а ући ће.
"И капетан одговори и рече: Господе! Нисам достојан да под кров мој уђеш; него само реци реч, и оздравиће слуга мој." (Мт.8,9).
"Реч Божја је јака као живот, оштра као мач и страшна као бич". Господ наређује животу: иди у то и то биће, и живот иде; врати се, и живот се враћа. Он шаље живот, Он попушта смрт и болести, Он лечи и Он васкрсава. Од Његове се речи повијају ангелске војске као пламен од јаког ветра. "Он рече, и постаде; Он заповеди, и показа се" (Пс.33,9). Нико не може његовој сили одолети, нити се што сме Његовој речи противити. "Никада човек није тако говорио као овај човек" (Јн.7,46). Јер Он није говорио као потчињен, него као господар, "као онај који власт има" (Мт.7,29). Као таквога је Њега капетан и замолио: "Само реци реч и оздравиће слуга мој! " (Мт.8,9).
Отерати болест са узетог младића, то је дело које не могу извршити сви смртни људи на земљи; но то је мало дело за Христа. За овакво дело он се не мора трудити и иђи у кућу капетанову; не мора ни видети болесника; не мора га ни за руку узети и подици.
Ето, такво је било капетаново мисљење о Христу, и таква вера његова у Христа.
"А кад чу Исус, задиви се и рече онима што иду за Њим: Заиста вам кажем: ни у Израиљу толике вере не нађох." (Мт.8,10).
Ваистину, браћо и сестре, ништа у овоме свету није достојно толиког дивљења као велика вера у човека. То је највећа и најкраснија ствар на земљи. Јер кроз веру роб постаје слободан, најамник постаје син Божји, смртан човек постаје бесмртан. Кад је праведни Јов лежао у гноју и ранама на пепелу целог свог богатства и све своје деце, његова вера у Бога је остала непоколебана. У гнојним ранама, он је узвикивао: "И ако се ова кожа моја и распадне, опет ћу у телу свом видети Бога; ја исти видећу га и очи моје гледаће га" (Јов.19,26-27).
Подстакнут капетановом вером, а гледајући својим духом до крајева времена, Господ Исус Христос исказује једно пророчанство, жалосно за Јевреје а радосно за народе незнабожачке: "А кажем вам," говори Он, "А кажем вам да ће многи од истока и запада доћи и сешће за трпезу с Авраамом и Исаком и Јаковом у царству небеском: А синови царства биће изгнани у таму најкрајњу; онде ће бити плач и шкргут зуба."
Ово се пророчанство и до сада увелико обистинило, а и дан-данас се обистињава. Многи народи који нису знали за Бога примили су веру Христову, а синови царства, то јест Јевреји, којима је царство најпре и понуђено било, остали су упорни у свом неверовању у Христа све до данас. Зато су, мимо све остале народе, били расејани по целоме свету, отерани са свог огњишта, презрени и омрзнути од других народа; тако је њихов живот већ овде на земљи постао тама најкрајња, плач и шкргут зуба. А у ономе свету биће за бесмртном трпезом њихових праотаца, Аврама, Исака и Јакова, много више људи са свих страна света, од свих раса и свих језика, него њих Јевреја. Тако изабрани постају неизабрани а неизабрани изабрани, и први бивају последњи а последњи први.
"А капетану рече Исус: Иди, и како си веровао нека ти буде. И оздрави слуга његов у тај час." (Мт.8,13).
Пошто је изрекао пророчанство, онда чини чудо. Као да хоће тим чудом не само да награди веру капетанову, него и да потврди Своје велико пророчанство. Рече, и слуга оздрави. Исто као што и при првом стварању Бог рече и би, тако и сада при новом стварању Господ само рече реч - и би тако. Узет човек, кога цела царевина римска не би могла спасти, на једну божанску реч Спаситељеву устаје, и бива здрав. Ни лекови ни мелеми не лече, браћо и сестре, него Бог лечи. Бог лечи или непосредно својом речју, или посредно преко лекова и мелема - а према мањој или већој вери болесника. Без силе Божје и речи његове, нема тог лека ни за какву болест у целом пространом свету који би могао одагнати болест и вратити здравље.
Размислимо добро о свему овоме и негујмо чврсту, непоколебљиву веру у душама својим. Чистимо своја тела постом, душе своје молитвом, живот свој јеванђелским врлинама. Само тако ћемо бити способни да чујемо реч Божју, која живот даје и исцељује сваку болест и недуг.
Слава нека је живоме Богу за његова безбројна исцељења верних, својом моћном речју, и у прошлости и у садашњости.
Поклонимо се његовој светој и свемоћној речи, којом Он ствара ново, лечи болне, уздиже пале, прославља презрене, утврђује верне и обраћа неверне, а све кроз Исуса Христа, Сина Јединородног, Господа и Спаса нашег, а силом Духа Светог.
Поклонимо се заједно са војскама ангелским и светитељским Оцу и Сину и Светоме Духу - Тројици једнобитној и нераздељној, сада и навек, кроза све време и сву вечност. Амин.
