Распоред Богослужења зa наредну недељу:
Сутра, у недељу, 12. августа, служићемо шестомесечни помен за нашег парохијана Николу Цвјетана. Вјечнаја памјат!
Субота, 18. август - Вечерње - 18ч
Недеља, 19. август -
Преображење Господње
- Литургија у редовно време у 9 ујутру.
Schedule of Services for the next week:
Saturday, August 18th - Vespers - 6pm
Sunday, August 19th -
Holy Transfiguration of our Lord God and Saviour Jesus Christ
- Liturgy at 9 am.
|
|
Недеља 11. по Духовима
ПРИЧА О НЕМИЛОСТИВОМ СЛУГИ
Зато је царство небеско као човек цар који намисли да се прорачуна са својим слугама. И кад се поче рачунати, доведоше му једног дужника од десет хиљада таланата. И будући да немаше чим платити, заповеди господар његов да га продаду, и жену његову и децу, и све што има; и да му се плати. Но слуга тај паде и клањаше му се говорећи: Господару! Причекај ме, и све ћу ти платити. А господару се сажали за тим слугом, пусти га и дуг опрости му. А кад изиђе слуга тај, нађе једног од својих другара који му је дужан сто гроша, и ухвативши га дављаше га говорећи: Дај ми шта си дужан. Паде другар његов пред ноге његове и мољаше га говорећи: Причекај ме, и све ћу ти платити. А он не хте, него га одведе и баци у тамницу док не плати дуга. Видевши пак другари његови тај догађај жао им би врло, и отишавши казаше господару свом сав догађај. Тада га дозва господар његов, и рече му: Зли слуго! Сав дуг овај опростих теби, јер си ме молио. Није ли требало да се и ти смилујеш на свог другара, као и ја на те што се смиловах? И разгневи се господар његов, и предаде га мучитељима док не плати сав дуг свој. Тако ће и Отац мој небески учинити вама, ако не опростите сваки брату свом од срца својих. (Мт.18,23-35).
Господ Исус Христос је по вољи Оца свог небеског, сишао са неба на земљу. Оваплотио се од Духа Светог и Марије Дјеве, и постао човек или боље рећи Богочовек. Дошао је да човека палог у каљугу греха изчупа из ње; да га опере и очисти, путем искреног покајања од греха, да га просвети и препороди; да га благодаћу Духа Светога поново учини сином Божијим, да постане наследник царства Божијег. Дошао је и донео људима нову науку – покајања и очишћења од свих безакоња; дошао је да учи неуке, спасава и подиже посрнуле; да лечи болесне, теши ожалошћене; једном речи, да путем своје науке божанске и спасоносне – људе позове на спасење од сваког зла и сједињење са Богом љубави и сваког добра. Ту своју науку, Христос је највише људима преносио у поучним причама са актуелним друштвеним темама. Такву једну причу Христову, забележио је свети јеванђелист Матеј. Прича је о цару и немилосрдном слузи.
У овој Христовој причи, упоређује се царство Божије са царем, који је решио да се обрачуна са својим слугама. Доведоше му једног дужника, који му бејаше дужан десет хиљада таланата. Огроман дуг, тако да дужник није имао могућности да тај и толики дуг врати. Дужник куца на врата милосрђа свог господара, паде, клањајући се господару, и рече: "Причекај ме, и све ћу ти платити" (Мт.28,26). Милостиви господар знајући да овај дужник није у стању уопште да дуг врати, а имајући срце испуњено милосрђем, сажали се на свога дужника, "пусти га и дуг опрости му".
Но, овај незахвални дужник великог дуга, срете свог дужника, који му је дуговао у односу на његов дуг од десет хиљада таланата, једну незнатну суму новаца – само сто гроша и уместо да опрости и он ових сто гроша, он незахвалан и немилосрдан "ухвати свог дужника и стаде давити", да би натерао овог дужника да дуг одмах врати. "Причекај ме, и све ћу ти платити, моли овај. Но овај не хте, него га одведе и баци у тамницу".
Ова прича је врло поучна за наш живот и међусобни однос нас људи у свом земаљском животу. Бог је извор љубави и милосрђа. Створио нас је из превелике љубави; из те љубави послао је и Сина свога да људе ослободи од дугова – греха. Ми смо људи врло често незахвални према Богу – велики смо грешници и дужници. Он о нама брине, промишља; даје нам све из своје неисцрпне ризнице добара, све што је потребно за одржавање нашег живота. Брине о нашој души и њеном спасењу. Преко нашег анђела хранитеља, чува нас и брани од сваког зла и безакоња. Све добро што имамо од Бога је; и све је Божија својина; а оно што је у нама грешно – то је наше власништво. Да ли смо благодарни и захвални Богу, за сва добра која нам безгранично даје? Ми смо незахвални. Примамо Божије дарове као да је то наша лична заслуга, а не израз великог Божијег милосрђа и његове љубави. Непрестано падамо у грех, и тиме наш дуг према Богу стално расте. Многима је то постала навика, гомилати свој дуг према Богу, без жеље и труда да се почне, мало по мало, макар да враћа понешто од нашег дуга; да би једног дана, благодаћу Божијом, почели редовно и ревносно да одужујемо свој дуг. Наш милостиви Отац небески је поред велике љубави, коју нам указује, и дуготрпељив и многомилостив. Он нас за наше преступе не кажњава ни одмах нити у оној мери колико ми својим порочним животом заслужујемо. Он нама продужује време за отплату нашег дуга, јер жели и чека да се ми покајемо; када види да се ми искрено кајемо, он нам опрашта наше дугове; чак нам и сам помаже да смогнемо снаге за отплату свога греховног дуга.
Господ је према нама и сувише милостив. Да ли ми узвраћамо том мером брату своме? Он нам опрашта. Да ли ми опраштамо своме брату незнатан, мали дуг – обичну људску увреду? Господар услиши молбу свом дужнику; опрости му велики дуг. Овај, пак баци у тамницу свог дужника за једну маленкост – за сто гроша. Зато га господар прекори: "Зли слуго! Сав дуг онај опростих теби, јер си ме молио. Није ли требало да се и ти смилујеш на свог другара, као и ја на те што се смиловах? И разгневи се господар његов, и предаде га мучитељима док не плати сав дуг свој." (Мт.18,32-34).
Ево корисне опомене за све нас. По нашим усрдним покајничким молбама Господ нам опрашта наше дугове – грехе, те с пуним правом очекује да и ми опраштамо увреду брату своме. Знамо да је царство Божије, царство љубави и милосрђа. Ако у нама нема љубави и милосрђа према браћи нашој, наша крајња судбина, биће судбина немилосрдног слуге, коме се опрости велики дуг – грех, а он за мали дуг, брата свога баци у тамницу. Ову нам истину потврђује и апостол Јаков речима: "јер ће ономе бити суд без милости, који не чини милости" (Јак.2,13). Схватајући ову причу као велику опомену за нас у нашем животу, молимо се Богу, да нам благодаћу Духа Светога, да, да благовремено можемо осетити и духовним очима својим сагледати ма и најмању појаву грешне жеље, мисли и неког рђавог дела; да нас благовремено помогне да одмах платимо свој дуг. Да се искрено покајемо и молимо за опроштај греха и прање и чишћење нашег срца и душе од свих нечасних и недоличних радњи, које нас могу удаљити од нашег Бога љубави и милосрђа; да будемо и према браћи нашој милостиви, као што је и према нама милостив Отац наш небески.
Боже милостиви, опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима нашим.
|
|
Eleventh Sunday after Pentecost
The Man Who Owed Ten Thousand Talents
Matthew 18: 23-35
23. Therefore is the kingdom of the heavens likened unto a man who was a king, who wanted to settle accounts with his servants. The gist of the parable teaches us to forgive our fellow servants who have sinned against us, especially if they fall down before us begging forgiveness. To interpret the parable in its particulars should be done only by one who has the mind of Christ. Nevertheless, we shall attempt it. The kingdom is the Word of God, but it is not a kingdom of small extent, but of the heavens. The Word is likened to
a man who was a king
, that is, He Who became incarnate for our sake and appeared in the likeness of men, and He settles accounts with His servants as a Good Judge. He does not punish without first judging: that would be cruel.
24-25. And when he had begun to reckon, one was brought unto him, who owed him ten thousand talents. But forasmuch as he had not to pay, his lord commanded him to be sold, and his wife, and children, and all that he had, and payment to made. It is we ourselves who owe ten thousand talents, receiving benefaction every day yet giving back nothing good to God in return. He who owes ten thousand talents is also that ruler who has received from God the protection and allegiance of many men, each man being like a talent, and then does not employ his sovereignty well. Selling the debtor along with his wife and children indicates alienation from God, for the one who is sold goes to another master. And is the wife not the flesh, being the mate of the soul, and the children, the evil deeds done by the soul and the body? He commands the flesh to be given to Satan for ravaging, that is, to be given over to illnesses or to the torment of the demons, but the children, that is to say, the doing of evil deeds, are given over to torture on the rack, as, for example, when God withers the hand that has stolen, or constricts it by means of a demon. See how the woman, which is the flesh, and the children, which is the doing of evil, have been given over to affliction so that the spirit might be saved, as in the case of that man who can no longer steal because his hand is crippled.
26-27. The servant therefore fell down prostrate before him, saying, Lord, have patience with me, and I will pay thee all. Then the lord of that servant was moved with compassion, and loosed him, and forgave him the debt. Behold the power of repentance and the Lord`s love for mankind. For repentance caused the servant to fall down prostrate before the king and cease from wickedness, since he who stands firmly in wickedness cannot be forgiven. In His love for man God forgave the debt entirely although the servant was not asking for complete forgiveness of the debt, but for an extension of time in which to repay it. Learn, therefore, that God gives more than we ask . His love for man is such that even what seems to be severe, the command that the servant be sold, God did not speak out of severity, but to terrify the servant in order to induce him to fix all his hope on entreaty and supplication.
28-30. But the same servant went out, and found one of his fellowservants, who owed him an hundred pence: and he laid hands on him, and took him by the throat, saying, Pay me that thou owest. And his fellowservant fell down at his feet, and besought him, saying, Have patience with me, and I will pay thee all. And he would not: but went and cast him into prison, till he should pay the debt. He who had been forgiven
went out
, departed, and as a consequence, took his fellow servant by the throat: the one who lacks compassion is not he who remains in God, but rather he who departs from God and is a stranger to Him. So great was the servant`s inhumanity that, although he had been forgiven the greater amount (ten thousand talents), he could not at all forgive the smallest amount (a hundred pence), nor even grant a postponement. And this despite the fact that the fellow servant spoke the very same words to him, reminding him of the words by which he himself had been saved:
Have patience with me and I will pay thee all
.
31. So when his fellow servants saw what was done, they were very sorrowful, and came and told unto their lord all that was done. The
fellow servants
are the angels, who are shown here to be haters of evil and lovers of good. They do not tell these things to the Lord as if He were unaware of them, but in order for you, O reader, to learn that the angels watch over us and are angered by man`s inhumanity.
32-34. Then his lord, after he had called him, said unto him, O thou wicked servant, I forgave thee all that debt, because thou desiredst me: shouldest not thou also have had compassion on thy fellowservant, even as I had pity on thee? And his lord was wroth, and delivered him to the tormentors, till he should pay all his debt. The master in his love for mankind takes issue with the servant, to show that it is not the master, but the savagery and the ingratitude of the servant that has revoked the gift. To what tormentors does he deliver him? To the punitive powers for eternal punishment. For the meaning of
till he should pay all his debt
is this: "let him be punished till he should pay all that was due." But he will never be able to pay his debt, and therefore his punishment will never end.
35. So likewise shall My heavenly Father do also unto you, if ye from your hearts forgive not every one his brother their trespasses. He did not say "your Father," but
My Father
. For such as these are unworthy to have God as their Father. He wants us to forgive from our hearts and not only from our lips. Understand, then, what a great evil is remembrance of wrongs, since it revokes the gift of God ”though God does not repent of His gifts, nevertheless they are revoked.
|
|
|
|
|
|
|
